Item request has been placed! ×
Item request cannot be made. ×
loading  Processing Request

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ИНСТИТУТА СТАРАТЕЉСТВА НАД ОСОБАМА КОЈИМА ЈЕ ОДУЗЕТА ИЛИ ОГРАНИЧЕНА ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ (Serbian)

Item request has been placed! ×
Item request cannot be made. ×
loading   Processing Request
  • Additional Information
    • Alternate Title:
      THE HISTORICAL DEVELOPMENT OF ADULT GUARDIANSHIP CONCERNING PERSONS FULLY OR PARTIALLY DEPRIVED OF CONTRACTUAL CAPACITY, WITH SPECIFIC REFERENCE TO BOSNIA AND HERZEGOVINA. (English)
    • Abstract:
      The institute of adult guardianship has had a long historical development, primarily focused on the care needed for the wards. Yet, the purpose of its application has always depended on the historical circumstances and the time when the particular legislation was adopted. In this respect, in modern law, this institute is linked to a particular person who is incapable of taking care of himself/herself or managing his/her affairs, rights and obligations. The development of this institute in legal history may be traced back to Roman law, which provides the first data on guardianship. These legal solutions were largely accepted in the Austrian Civil Code of 1811, which was the applicable law in Croatia, Slovenia, Dalmatia and partially Istria, in the period of the Austro-Hungarian Empire and at the time of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians (along with the application of Sharia Law for Muslims). Serbia adopted a separate Law on Guardianship in 1872. After the end of World War II, the first Basic Law on Guardianship in the newly established Yugoslavia was adopted in 1947, which was replaced by a new Guardianship Act of 1965. This particular Act was in force in B&H until the adoption of the Family Act of the Socialist Republic of B&H (1979). Currently, the application of the institute of adult guardianship in B&H has been regulated by three separate Family Acts, which will be discussed in this paper. [ABSTRACT FROM AUTHOR]
    • Abstract:
      Институт старатељства над пунољетним особама има дуги историјски развој, већином усмјерен ка неопходној бризи о штићеницима, при чему се и сврха његове примјене, зависно од историјских прилика и времена доношења законодавства, различито одређивала. С тим у вези данас се у савременом праву овај институт посебно односи на особе које нису способне или нису у могућности самe се бринути о себи, својим правима, интересима и обавезама. Историјско-правни развој овог института, односно први подаци о старатељству вежу се за римско право, чија законска рјешења највећим дијелом садржи и аустријски Општи грађански законик (1811), који је, уз примјену шеријатског права за Муслимане, у периоду аустроугарске владавине и вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, био важећи за правна подручја Хрватске, Словеније, Далмације и дијела Истре, док је Србија донијела посебан Закон о старатељству (1872). По завршетку Другог свјетског рата у новој Југославији донесен је први Основни закон о старатељству (1947), који је касније замијењен новим, Основним законом о старатељству (1965). Овај закон у Босни и Херцеговини примјењиван је све до доношења Породичног закона Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине (1979). Данас у Босни и Херцеговини постоје три породична закона који нормирају традиционалну примјену института старатељства над пунољетним особама. [ABSTRACT FROM AUTHOR]
    • Abstract:
      Copyright of Zbornik Radova Pravnog Fakulteta u Nisu is the property of Law Faculty in Nis and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)